Postoje u nama neke neprevodive dubine...

postoje u nama neke stvari neprevodive u reči...

Odavno nisam ništa napisala.
Svratim ponekad, bacim pogled i produžim dalje.
Ne ostavljam komentare, ne zadržavam se dugo.
Nema više one strasti. Ne uključujem komp čim se probudim, nema onog osećaja slatke strepnje dok čekam da se otvori stranica da vidim ima li komentara, ko je napisao nešto novo, šta se danas sluša od muzike...
Sve mi to nedostaje...