postoje u nama neke stvari neprevodive u reči...
Odavno nisam ništa napisala.
Svratim ponekad, bacim pogled i produžim dalje.
Ne ostavljam komentare, ne zadržavam se dugo.
Nema više one strasti. Ne uključujem komp čim se probudim, nema onog osećaja slatke strepnje dok čekam da se otvori stranica da vidim ima li komentara, ko je napisao nešto novo, šta se danas sluša od muzike...
Sve mi to nedostaje...
ZEKE DUHON - LEON
Пре 31 минута
Slično razmišljamo...
ОдговориИзбришиZnam...
ОдговориИзбришиdok čitam tvoje tekstove, jednostavno znam ;)
http://www.youtube.com/watch?v=ZBR2G-iI3-I
Za razliku od tebe uključim komp čim se probudim (ako sam ga prethodno isključila, odnosno, ako sam uopšte spavala). Volim da pišem, da se družim, ali sad imam malo manje vremena... Fali mi isto što i tebi. Našla bih vremena i za pisanje i za komentarisanje, samo da se strast vrati...
ОдговориИзбришиUvek mi bude žao kad shvatim da se neka strast ugasila.
ОдговориИзбришиDođe nova, tako to obično biva, odvede me na drugu stranu, i ne primetim kako se prethodna gasi.
A onda, desi se neki trenutak, i znam da se neće vratiti, i bude mi žao što nisam više uživala dok je trajalo...
Verujem da strast nikad ne nestaje, samo prelazi u drugi oblik (po Prvom zakonu termodinamike ;))